Još jed­no lje­to bez vo­de do­če­ka­li su mje­šta­ni Ka­ra­bu­škog po­lja. Oko 200 do­ma­ćin­sta­va u dru­gom di­je­lu na­se­lja, ko­je se gra­ni­či sa pi­stom, pre­ko da­na je pot­pu­no bez vo­de, a tek iza po­no­ći mješ­ta­ni ka­žu da ona po­tek­ne. Ogor­če­nje ne kri­ju tvr­de­ći da isti pro­blem ima­ju u po­sled­nje dvi­je, tri go­di­ne.
Mje­šta­nin Ka­ra­bu­škog po­lja Sa­fi­ja Sken­de­ro­vić ka­že da se pri­je šest go­di­na iz mje­sta Ka­li­ca pre­se­li­la u ovo na­se­lje na­da­ju­ći se da će ko­nač­no ima­ti vo­du. Ka­ko ka­že, jed­nu Ka­li­cu je na­pu­sti­la, ali je dru­gu na­šla.
-Vo­du ne­ma­mo pre­ko da­na, a usta­je­mo u je­dan sat po­sli­je po­no­ći da bi­smo na­pu­ni­li bi­do­ne i fla­še da bi­smo imali šta pi­ti na­red­ni dan. Evo dvi­je, tri go­di­ne ima­mo isti pro­blem. Ka­da na­pu­ni­mo fla­še sta­vi­mo ih u za­mr­zi­vač da se ohla­di da bi­smo mo­gli da pi­je­mo. Za ku­pa­nje i pra­nje no­si­mo vo­du u ka­za­ni­ma. Na taj na­čin no­si­mo vo­du i do­pu­nja­va­mo veš ma­ši­nu da bi ona mo­gla ra­di­ti -ka­že Sken­de­ro­vić.
Ona na­vo­di da ih ni­ko od nad­le­žnih ni­je obi­la­zio.
-Ni­ko nas ne pi­ta da li ima­mo vo­du ili ne, da li mo­že­mo ili ne. Ja sam sr­ča­ni bo­le­snik i še­će­raš, ne mo­gu da izdr­žim na vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma. Od mje­sne za­jed­ni­ce ne­ma­mo ni­ka­kve po­mo­ći, ni­ti se ko sta­ra za stru­ju, ni­ti za put, ni­ti za vo­du. Pre­pu­šte­ni smo sa­mi se­bi. Uku­ća­ni mi do­đu sa po­sla i ho­će da se is­tu­ši­ra­ju pa mo­ra­ju če­ka­ti po­noć da bi se oku­pa­li, ili spa­va­ju ona­ko neo­ku­pa­ni. Imam pe­to­ro unu­ča­di, sve ih tre­ba oku­pa­ti. Vo­du ne­ma­mo ali nam za­to ured­no is­po­ru­če ra­ču­ne pa po­ru­ču­jem nad­le­žni­ma da ne­što ura­de za nas. Da nam obez­bi­je­de vo­du jer sve što tre­ba njima mi da­je­mo, a oni za nas ne da­ju ni­šta - re­kla je Sken­de­ro­vić.
Ista si­tu­a­ci­ja je u do­ma­ćin­stvu Dže­ma­la Ka­ši­ća. Ka­šić ko­men­ta­ri­še da ima­ju ne­nor­mal­ne uslo­ve ži­vo­ta u 21. vi­je­ku jer ne­ma­ju vo­de.
-Par lju­di ko­ji ima­ju ser­vi­se za pra­nje te­pi­ha je uklju­či­lo hi­dro­fo­re i ta­da hi­dro­fo­ri po­vu­ku do­sta vo­de, pa mi je ne­ma­mo. Na­pla­ću­ju nam vo­du, a mi je ne­ma­mo. Sa­mo mi zna­mo ka­ko je ži­vje­ti na ovim vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma bez ka­pi vo­de. Ra­dim dru­gu smje­nu, do­đem sa po­sla u 21 sat i mo­ram če­ka­ti da vo­da do­đe da bih se mo­gao oku­pa­ti. Ne­kad stra­ža­ri­mo i do je­dan sat po­sli­je po­no­ći. Imam če­ti­ri čla­na po­ro­di­ce, ma­lu dje­cu a zbog njih sam pri­mo­ran da ku­pu­jem vo­du za pi­će pa mi dnev­no tre­ba i do de­set eura. Veš ma­ši­na ne mo­že da ra­di, ne­go smo pri­mo­ra­ni da u kan­ta­ma no­si­mo vo­du da je do­pu­nja­va­mo da bi mo­gla da ope­re ro­bu. Ov­dje je ugro­že­no oko 200 do­ma­ćin­sta­va - ka­že Ka­šić.
Ka­šić na­vo­di da su pri­je ne­ko­li­ko da­na eki­pe Vo­do­vo­da po­če­le da gra­de vo­do­vod u nji­ho­vom di­je­lu na­se­lja pa se na­da da će usko­ro bi­ti ri­je­še­no vo­do­snab­di­je­va­nje. N.S.


Ra­de se­kun­dar­nu mre­žu

Iz Vo­do­vo­da je sa­op­šte­no da tre­nut­no ra­de osam ki­lo­me­ta­ra se­kun­dar­ne mre­že.
-Na Ka­ra­bu­škom po­lju je auto­nom­ni si­stem vo­do­snab­di­je­va­nja, ko­ji ni­je u mo­guć­no­sti da ser­vi­si­ra po­tre­be 700 do­ma­ćin­sta­va na ovom pod­ruč­ju. U pr­voj fa­zi je iz­gra­đe­no oko 3,5 ki­lo­me­ta­ra pri­mar­nog cje­vo­vo­da, a sa­da ra­di­mo još 8 ki­lo­me­ta­ra se­kun­dar­ne mre­že. Za­vr­šet­kom ovih ra­do­va na­se­lje Ka­ra­bu­ško po­lje po­sta­je dio vo­do­vod­nog si­ste­ma Tu­zi, od­no­sno Glav­nog gra­da Pod­go­ri­ce - sa­op­šte­no je iz Vo­dovoda.